Novak Đoković je otkrio šta ga čini da se oseća najviše „ranjivo“ i „krhko“ u emotivnom odgovoru tokom intervjua.

Šampion sa 24 Grand Slam titule takmičio se ove nedelje na Six Kings Slam egzibiciji u Saudijskoj Arabiji.

Đoković je pobedio svog velikog rivala Rafaela Nadala u meču za treće mesto u subotu, nakon što je izgubio od Janika Sinera u polufinalu događaja u Rijadu.
Tridesetsedmogodišnji Srbin bio je finalista protiv Sinera na Mastersu u Šangaju prošle nedelje, što je bio njegov poslednji nastup na ATP Tour-u.

Teniska ikona će sledeći put igrati na Mastersu u Parizu, koji se održava od 28. oktobra do 3. novembra. Zatim će verovatno završiti svoju sezonu na ATP finalu u Torinu, za koje je u jako dobroj poziciji da se kvalifikuje.

U intervjuu za La Nacion, Đoković je dao detaljan i promišljen odgovor kada su ga pitali šta ga čini ranjivim. „Šta me čini krhkim? Više nego što bilo ko može da zamisli. Deca. Moja deca, ali i druga deca,“ objasnio je Đoković.
„Uvek su me dirala deca, ali kada sam postao otac… kada vidim decu kako pate, slama mi srce, kao da upadnem u depresiju. Jer oni su najčistija bića na planeti i zaslužuju najbolje, zaslužuju budućnost.

„A kada vidim te ratove i sve što se dešava… ja sam proživeo rat, moj grad je bio bombardovan danju i noću dva i po meseca. Video sam mrtve ljude. A sada, kada vidim ratove u drugim delovima sveta, ne razumem. „Mislim da znam zašto se to dešava, nažalost, zbog političkih razloga i svega toga, ali me to rastužuje, jer ako ne ostavimo bolji svet za decu sledeće generacije, to znači da nismo uradili stvari kako treba.

„Zato je jedan od najvažnijih razloga zašto radimo sa decom kroz našu fondaciju taj što želimo da stvorimo bolje društvo, da imamo bolje obrazovanje. I globalna nepravda me čini vrlo ranjivim, posebno prema deci ili prirodi. „Ja sam veliki ljubitelj prirode i životinja; kada vidim to stradanje, uništava me. Takođe postoji nešto što nije direktno povezano s tim, ali na neki način jeste, a to je patnja ljudi zbog zdravstvenih problema na dnevnom nivou.

„I kada imaju taj osećaj da nema nade, nemam rešenje za taj strah. Kada sam bio dete, moja porodica je imala ozbiljne bolesti i zbog toga sam vrlo osetljiv. Zamišljam svet koji je zdraviji mentalno i fizički, povezan sa prirodom i koji je poštuje. „Postoje gradovi u kojima se nastavlja izgradnja zgrada i zaboravlja se na ekologiju, na važnost svakog drveta. Svako drvo nam daje kiseonik, daje nam život, energiju, hranu za našu dušu, sunce. Ali mi smo obuzeti našim telefonima.”