Novak Đoković je dao detaljan opis kako je pobedio Rodžera Federera u njihovom legendarnom finalu Vimbldona 2019. godine

Uz publiku na Centralnom terenu koja je čvrsto stajala iza veterana Federera dok je pokušavao da prkosi svim očekivanjima i pobedi neustrašivog Đokovića, švajcarski maestro je imao dve meč lopte u uzbudljivom petom setu. Imao je šansu da završi meč protiv Đokovića kada je prišao mreži sa forhendom na drugoj meč lopti, ali nije uspeo da udari lopticu dovoljno snažno i pružio svom velikom rivalu priliku da ga prođe.

Đoković je iskoristio tu priliku, oduzeo Federerov servis i pobedio u odlučujućem taj-brejku sa deset poena nakon što je poslednji set dostigao rezultat 12-12. Od svih mečeva koje su Đoković i Federer odigrali, ovaj je možda najviše prepričavan, zbog čega su Novakovi komentari u emotivnom intervjuu za La Nacion bili posebno zanimljivi. U svojim komentarima o tom meču, Đoković je otkrio mentalni sklop koji sugeriše da uvek veruje da će pronaći način da pobedi, ali to samopouzdanje je pokleklo kada je Federer servirao za deveti trofej Vimbldona.

„S obzirom na okolnosti, to je bio jedan od najvažnijih trenutaka koje sam doživeo“, osvrnuo se on. „Bio sam suočen sa dve meč lopte, a ako pogledate statistiku meča, on je igrao bolje od mene. Osvojio je više poena. Mislim da nikada nisam napravio brejk, osim u tom trenutku na kraju petog seta. „To je bila prva godina kada je korišćen taj-brejk kada je peti set bio 12-12. Bilo je neverovatno. Atmosfera je bila jedinstvena tokom celog meča. Igralo se na travi, što je svakako njegova najbolja podloga, ali ni meni trava ne ide loše.

„Znao sam da ako uspem da sačuvam servis i držim se nekih osnovnih važnih stvari, na duge staze, bio sam fizički spreman da igram deset sati i na kraju ću pobediti. Uvek sam u to verovao sve dok mi nije oduzeo servis u petom setu. „Kada je servirao u sledećem gemu, pomislio sam: ‘Uh, ovo ide loše’, ali sam ostao smiren, što nije uvek slučaj, verujte mi. „Ljudi koji me poznaju znaju da nisam uvek smiren na terenu, ali tada sam morao biti, jer je to bio Federer, finale i stadion je bio na njegovoj strani.

„Rekao sam sebi: ‘Pa, ako me pogodi asom, pogodiće me asom. On je vrlo dobar. Ali ako udarim lopticu, nateraću ga da igra, učiniću sve da ga stavim u poziciju u kojoj će morati da misli da mora da uradi nešto posebno.’ „Mislim da je tada počeo da greši i udario sam veoma dobar udarac za prolaz na drugoj meč lopti. I tada se meč preokrenuo.“

Detalji koje Đoković pamti iz mečeva starijih od decenije su veoma intrigantni, jer osvetljavaju proces razmišljanja kroz koji prolazi u ključnim trenucima. „Sećam se da je u poslednjem delu meča sunce zalazilo, polovina terena je bila u senci, druga polovina na suncu, a ja sam se vraćao sa strane gde mi je sunce udaralo u lice,“ dodao je o finalu Vimbldona 2019. „Ušao sam u taj mentalni prostor koncentracije i samokontrole, ne obraćajući pažnju na buku ili bilo šta drugo što se dešavalo.

„Bio sam zaštićen: to je bio taj mentalitet. Kao kada sam spasao neke meč lopte protiv njega na US Openu (2011), i tada je bilo 40-15. Servirao je široko, pročitao sam njegov servis, predvideo ga i izašao sa pobedničkim udarcem. „Ali na Vimbldonu je bilo 40-15. Servirao je u T zonu i pomislio sam, ‘Serviraće tamo’. Tako da sam napravio split step i malo sam se nagnuo udesno da pokrijem široki servis.

„Vidio sam ga kako servira u T zonu i loptica je udarila mrežu i otišla van, ali da je prešla samo malo više preko mreže, bio bi to as i bilo bi gotovo. „Ponekad je to ono što pravi razliku. Tako mala margina može promeniti istoriju sporta. Zar to nismo često viđali u fudbalu, sa ofsajdima i takvim stvarima? Golovi u poslednjem minutu. Ili u košarci, trojka u poslednjim sekundama.

„To su neki od najnezaboravnijih trenutaka u istoriji sporta o kojima ljudi pričaju i sećaju se godinama. Ponosan sam što sam bio deo tih mečeva.”